Solidarnost – to je lepak koji drži društvo zajedno, ali u Srbiji danas ta veza puca pod pritiskom neoliberalnog individualizma i društvene fragmentacije. Dok su nekada obični ljudi spontano pomagali jedni drugima u najtežim trenucima – od antifašističkog otpora do NATO bombardovanja i poplava – danas se solidarnost topi kao sneg na suncu. Kulturni prostori se zatvaraju, mladi beže, a poverenje u institucije je na dnu. Ali, čekajte, nije sve crno! Studenti, aktivisti, obični građani i dalje pokazuju da iskra solidarnosti tinja – peku kiflice, donose lekove, kuvaju kotliće, i to ne zbog politike, već zbog čiste ljudskosti. Ipak, pitanje ostaje: hoćemo li dozvoliti da nam kultura solidarnosti postane samo nostalgična uspomena? Da li ćemo dozvoliti da nas neoliberalni egoizam razbije na komade? Ako vam je stalo do Srbije, možda je vreme da se zapitate – gde je vaša solidarnost danas? A ako mislite da je ovo samo još jedna dosadna priča, setite se sledeći put kad čekate lift ili vidite nekoga kome treba pomoć – solidarnost nije samo reč, to je praksa. I hej, ako imate neku dobru priču o solidarnosti, ili možda neki smešan primer kako je solidarnost u Srbiji otišla u totalni fijasko, bacite komentar dole – da se nasmejemo ili zapalimo diskusiju!
