Državna sekretarka Marija Gnjatović i Institut za krmno bilje: Revolucija u poljoprivredi ili samo još jedna priča?
Jeste li ikada čuli za Institut za krmno bilje u Kruševcu? Ne? Pa, možda je vreme da obratite pažnju jer se tamo dešavaju stvari koje bi mogle da promene poljoprivredu u Srbiji – ili bar tako kažu. Državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Marija Gnjatović, nedavno je posetila ovaj institut, i to ne samo da bi popila kafu i pogledala laboratorije. Ne, gospođa Gnjatović je došla da se upozna sa radom, rezultatima i, naravno, izazovima sa kojima se institut suočava.
Šta se dešava u Kruševcu?
Institut trenutno zapošljava 34 ljudi, od kojih je čak 17 istraživača. Iako pod sadašnjim imenom postoji tek nekoliko godina, tradicija ove institucije u razvoju poljoprivrede u Srbiji traje decenijama. Na sastanku sa rukovodstvom instituta, Gnjatović je naglasila koliko je važna razmena iskustava i pokretanje novih inicijativa u oblasti nauke i inovacija. Posebno je istakla značaj međunarodne saradnje, naročito u okviru kineske inicijative „Pojas i put“.
Kina i Srbija – poljoprivredni tandem?
Da, dobro ste pročitali. Razmatraju se mogućnosti saradnje sa kineskim naučnim institucijama, naročito u primeni savremenih metoda u poljoprivredi. Cilj? Rešavanje globalnih izazova koji nas sve muče. I dok se svet bori sa klimatskim promenama i nestašicama hrane, naši stručnjaci u Kruševcu planiraju da se povežu sa Dalekim istokom kako bi unapredili domaću poljoprivredu.
Mladi istraživači – budućnost ili zaboravljeni resurs?
Jedna od tema razgovora bila je i veće uključivanje mladih istraživača u naučno-istraživački rad. Postoje različiti programi Ministarstva koji bi trebalo da pomognu u tome, kao i mogućnosti da istraživači Instituta posete kineske institute kroz program razmene mobilnosti mladih talenata Srbije. Ali, da li je to dovoljno? Gnjatović je ukazala i na problem zaostajanja u oblasti transfera tehnologije i zaštite intelektualne svojine u poljoprivrednim institutima u odnosu na druge naučne oblasti. Dakle, nije sve bajno i sjajno.
Inovacioni inkubatori i transfer tehnologije – spas ili još jedna birokratska priča?
Dogovoreno je formiranje zajedničkog tima istraživača više instituta koji će konkurisati za projekte osnivanja inovacionih inkubatora i kancelarija za transfer tehnologije. Ideja je da svi učesnici u projektu imaju koristi, ali da li će to zaista zaživeti ili će ostati samo na papiru? Direktor Instituta, dr Dejan Sokolović, ponosno ističe da je Institut dobitnik Vidovdanske plakete, nagrade grada Kruševca za dugogodišnji doprinos. On je takođe predstavio rezultate rada i tehnologije kojima institut raspolaže, kao i pravce razvoja u narednom periodu.
Zaključak?
Sve ovo zvuči kao sjajna priča o nauci, inovacijama i međunarodnoj saradnji. Ali, da li će se zaista nešto promeniti? Da li će mladi istraživači dobiti šansu da pokažu šta znaju? Hoće li Srbija uspeti da uhvati korak sa svetom u poljoprivrednim inovacijama? Ili će sve ostati samo na lepim rečima i obećanjima?
Ako imate mišljenje o tome, ili možda znate nekog ko radi u poljoprivredi i ima drugačiju priču, bacite komentar dole. Neka se čuje glas naroda, jer poljoprivreda nije samo za stručnjake – tiče se svih nas!
Ovo nije samo još jedna poseta i konferencija. Ovo je prilika da Srbija pokaže da može da bude ozbiljan igrač u nauci i poljoprivredi. Ili da ostane u senci. Ko zna?
