Studentski protesti u Srbiji: Nacionalizam ili borba za slobodu?
U Srbiji se već mesecima održavaju studentski protesti koji su, umesto očekivanog liberalnog i evropskog duha, iznenadili mnoge svojim naglim zaokretom u desno i jačanjem nacionalističke retorike. Šta se zapravo dešava na ulicama Beograda i drugih gradova? Da li studenti zaista žele promene ili su postali pijuni u igri nacionalističkih ideja?
Borba koja ne prestaje Protesti su počeli kao reakcija na pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je poginulo 16 ljudi, ali su se brzo pretvorili u širi pokret protiv vlasti Aleksandra Vučića. Glavni zahtev studenata je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali vlast odbija da popusti, nazivajući studente kukavicama i odbijajući da ispuni njihove zahteve.
Nacionalistički zaokret Iako su mnogi očekivali da će studenti voditi Srbiju ka liberalnim i evropskim vrednostima, subotnji protesti održani na Vidovdan, dan koji je duboko ukorenjen u srpskoj nacionalnoj tradiciji, pokazali su nešto sasvim drugo. Na protestima su se mogle videti zastave Ravnogorskog pokreta, četničke simbole, kao i transparenti sa porukama poput “Stop teroru nad Srbima na Kosovu”.
Govornici na skupu, poput Miloša Lompara, poznatog po promociji knjige ratnog zločinca Radovana Karadžića, dodatno su podgrejali nacionalističku atmosferu. Ovaj zaokret je zbunio mnoge, jer umesto borbe za demokratiju i pravdu, protesti su postali mesto gde se ponovo aktiviraju stare ideologije i mitovi o svesrpskom ujedinjenju.
Podeljeno društvo i neizvesna budućnost Stručnjaci i analitičari ukazuju na to da su studenti heterogena grupa sa različitim političkim opredeljenjima. Dok neki zaista žele promene i evropski put, drugi su pod uticajem toksične atmosfere koju je oblikovala Srpska pravoslavna crkva i nacionalistička propaganda.
Rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, koji je održao jedan od retkih konstruktivnih govora na protestima, istakao je potrebu za jedinstvom i racionalnim pristupom. Međutim, podeljenost i konfuzija među studentima i dalje vladaju.
Pad rejtinga vlasti i represija Vlast Aleksandra Vučića suočava se sa ozbiljnim padom popularnosti. Protesti, koji traju već sedam meseci, pokazuju da zastrašivanje, batine i hapšenja ne mogu zaustaviti probuđeni deo društva. Naprotiv, kriza se produbljuje, a vlast se sve više oslanja na represiju i brutalnu propagandu.
Vučić ne sme da raspiše izbore pod trenutnim uslovima, jer bi to značilo kraj njegove moći. Zato se protesti nastavljaju, a studenti i građani pokazuju da nisu spremni da odustanu od borbe za slobodu i povratak države u ruke naroda.
Simbolika i značenje Vidovdana Vidovdan, kao simbol srpskog kolektivnog identiteta, dodatno je pojačao emotivnu i nacionalističku dimenziju protesta. Ovaj dan je istorijski vezan za Kosovsku bitku, početak raspada Jugoslavije i druge ključne događaje u srpskoj istoriji.
Korišćenje ove simbolike na protestima izazvalo je različite reakcije – od podrške do zabrinutosti zbog potencijalnog pasiviziranja građanskog dela Srbije i vraćanja u prošlost.
Zaključak Studentski protesti u Srbiji su daleko od jednostavne borbe za demokratiju. Oni su ogledalo dubokih podela u društvu, sukoba između liberalnih i nacionalističkih snaga, i pokazatelj koliko je teško izgraditi jedinstvenu viziju budućnosti.
Da li će studenti uspeti da prevaziđu unutrašnje razlike i postanu pokretači stvarnih promena, ili će biti zarobljeni u mreži nacionalističkih mitova, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno – Srbija je na raskršću, a ulice su postale arena gde se vodi bitka za njenu dušu.
A vi? Koju stranu vidite u ovom haosu? Da li su protesti prilika za novi početak ili samo repriza starih priča? Bacite komentar, neka se čuje glas sa ulice!
