Tetovaže su nekada bile znak buntovništva, a danas su svuda – na rukama, nogama, vratu, kod tinejdžera, lekara, profesora, konobara… Čak i sportisti su počeli da ih nose! Nikola Žarković, poznat kao Džoni Tetovira, kaže da je danas 95% klijenata „normalni ljudi“, dok su devedesetih bili problematični. Poslodavci se polako prilagođavaju, ali i dalje postoje industrije poput policije, vojske i avijacije gde su vidljive tetovaže zabranjene. Miloš Lisica iz HR Wireless Media grupe smatra da tetovaže ne bi trebalo da menjaju mišljenje o profesionalnosti, jer ih sve više ljudi ima.
S druge strane, teolog Draško Djenović objašnjava da Crkva ne podržava tetovaže, ali ih ni ne zabranjuje eksplicitno. Nije smrtni greh i ne utiče na pristup pričesti. Papa Franjo je govorio da tetovaže ne bi trebalo da budu velike ili vidljive, a medicina upozorava da tetovaže nisu potpuno bezbedne. U Americi postoje sveštenici motoristi sa tetovažama, dok u našim krajevima episkopi i monasi nisu tetovirani.
Tehnologija tetoviranja se razvila, sada je brža, higijenski bezbednija, a tetovaže su postale deo svakodnevice. Ali, da li smo zaista spremni da ih prihvatimo svuda? Ili će tetovaže ostati tabu u nekim profesijama i kod crkve? Ako imate tetovažu, da li ste ikada osetili predrasude? Podelite svoje mišljenje, možda je vreme da svi zajedno razbijemo stereotipe!
