Zamislite osmogodišnjeg dečaka u Tajlandu, koji ne govori, već samo laje! Da, dobro ste pročitali. Taj dečak je pronađen u kolibi, okružen psima, jer je njegova majka i brat, oboje zavisnici od droge, ostavili ga na milost i nemilost. Majka ga je upisala u školu samo da bi dobijala državnu pomoć, iako dete nikada nije kročilo u učionicu. Lokalna zajednica ga je izbegavala, a on je, nemajući nikoga s kim bi komunicirao, počeo da oponaša pse. Ovo nije scena iz horor filma, već stvarnost u srcu Tajlanda.
Policija i aktivisti su reagovali tek nakon što je škola prijavila slučaj. Dečak je sada smešten u dom za nezbrinutu decu, a vlasti obećavaju da će pratiti njegov napredak i pružiti mu šansu za bolji život. Ali kako je moguće da društvo dozvoli da jedno dete padne tako nisko? Kako je moguće da droga i nebriga unište detinjstvo na ovakav način? Ovo je alarm za sve nas – da ne zatvaramo oči pred problemima koji nas okružuju.
Ovaj slučaj otkriva mračnu stranu društva gde deca postaju žrtve neodgovornosti odraslih. Dok se vlasti trude da poprave situaciju, pitanje ostaje: koliko još dece pati u tišini? I koliko dugo ćemo dozvoljavati da se ovakve tragedije dešavaju pod našim nosom? Ako vam je ova priča dirnula srce ili vas iznervirala, podelite svoje mišljenje – možda baš vaša reč može pokrenuti promenu.
