Toma Zdravković: Boem koji je kocku i alkohol pretvorio u životnu tragediju
Rođen u siromašnoj porodici u Aleksincu, Toma Zdravković nije imao ništa osim duše punu emocija. Odrastajući u selu Pečenjevci kod Leskovca, pronašao je spas u kafani i muzici. Njegove pesme nisu bile samo stihovi, već autobiografske ispovesti pune bola, neuzvraćenih ljubavi i kafanskog duha.
Silvana Armenulić, velika zvezda, prepoznala je njegov talenat i otvorila mu vrata sveta muzike. Ipak, Toma nije bio obična zvezda – nije nosio skupa odela, nije vozio limuzine, već je često išao peške. Bio je ranjiv, nežan i boem, ali i zarobljenik svojih poroka – alkohola i kocke.
Iako nije voleo alkohol, bežao je u njega i u kocku kao beg od stvarnosti. Jedne noći osvojio je oko 80 maraka (oko 40 evra), ali ih je sve izgubio. Njegov život bio je pun uspona i padova – selio se u Ameriku i Kanadu, gde je u Torontu oženio četvrti put i dobio sina Aleksandra.
Po povratku u Srbiju, ponovo je osvojio publiku. Dom sindikata u Beogradu bio je prepun 20 večeri zaredom, ljudi su dolazili da čuju ne samo pevača, već čoveka koji je preživeo sve ono o čemu peva.
Nažalost, zdravlje mu je bilo narušeno, a umro je siromašan i tiho 30. septembra 1991. godine. Nije ostavio bogatstvo, ali je ostavio nešto mnogo vrednije – pesme, stihove i glas koji se ne zaboravljaju.
Njegova priča je upozorenje o cenama slave, poroka i života punog bola. Ako mislite da je život slavnih lak, razmislite ponovo. Toma je dokaz da iza sjaja često stoji tama.
A vi? Koja je vaša omiljena Tominova pesma? Ili možda imate neku kafansku priču koja može da parira njegovoj? Podelite u komentarima, da vidimo ko je pravi boem!
