Sjedinjene Američke Države i Kina postigle su trgovinski sporazum nakon dvodnevnih pregovora u Londonu. Predsednik Donald Tramp je istakao da će SAD imati pristup kineskim rezervama retkih zemalja, što je bio jedan od glavnih zahteva. Takođe, dogovorom su definisane carine: SAD će imati carinu od 55%, a Kina 10%. Tramp je naveo da su odnosi između Vašingtona i Pekinga sada izvrsni, iako su pregovori bili teški. Dogovor dolazi u trenutku kada obe zemlje pokušavaju stabilizovati trgovinske odnose koji su prethodnih godina bili opterećeni carinama, kontrolama izvoza i političkim tenzijama. Međutim, nije pomenuto ublažavanje kontrole izvoza SAD, posebno u pogledu proizvodnje poluprovodnika. Sudska odluka dozvoljava privremeno ostanak carina, iako je njihova primena bila pravno osporavana.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu izazove i političke tenzije koje su obeležile trgovinske odnose SAD i Kine, naglašavajući zabrinutost zbog uticaja carina na globalne lance snabdevanja i radnike. Kritikuju sporazum kao nedovoljan u rešavanju šireg spektra pitanja poput radnih prava, ekoloških standarda i strateških implikacija pristupa retkim zemljama.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o sporazumu kao o pragmatičnom koraku ka stabilizaciji napetih trgovinskih odnosa između SAD i Kine. Fokusiraju se na detalje dogovora, poput visine carina i pristupa resursima, uz napomenu o pravnim komplikacijama vezanim za carine. Ton je uglavnom neutralan, predstavljajući sporazum kao oprezan, ali pozitivan razvoj događaja.
Desno: Desno orijentisani mediji naglašavaju sporazum kao značajnu pobedu za SAD, ističući ulogu predsednika Trampa u obezbeđivanju pristupa kineskim rezervama retkih zemalja i održavanju visokih carina radi zaštite američke industrije. Prikazuju dogovor kao jačanje ekonomskih i strateških pozicija SAD, često umanjujući pravne izazove ili kritike.
