Zamislite život koji je mogao biti bajka, ali se pretvorio u noćnu moru! Princeza Jelena Karađorđević, najstarije dete kralja Petra i princeze Zorke, nije imala sreće ni u jednom trenutku svog života. Rođena u Cetinju, u izgnanstvu, izgubila je majku dok je bila još dete, a njena mladost bila je obeležena ratovima na Balkanu i širom sveta. Da stvar bude gora, bila je svedok krvavih događaja Oktobarske revolucije i brutalnog smaknuća Romanovih, svoje nove porodice po mužu.
Ali Jelena nije bila obična princeza. Govorila je nekoliko jezika, školovala se u elitnim evropskim školama, a njena ljubav prema Rusiji i Srbiji bila je nepokolebljiva. Udala se za Ivana Konstantinoviča, praunuka ruskog cara Nikolaja II, i posvetila se porodici i humanitarnom radu, čak je studirala medicinu u Sankt Peterburgu.
Oktobarska revolucija joj je donela pakao. Njen muž je brutalno ubijen u Alapaevsku, bačen u jamu i gažen bombama, dok je Jelena provela godine u boljševističkom zatočeništvu. Iako je izgubila sve, nikada nije govorila o osveti. Njena memoarska dela, koja su konačno objavljena u Srbiji, otkrivaju duboku ljubav prema Rusiji, Srbiji i porodici, ali i bol zbog gubitaka.
Nakon oslobođenja, Jelena je živela u egzilu, nikada se nije ponovo udala i nije imala pravi dom. Njena deca su školovana na Oksfordu, ali Jelena im je zabranila da uče ruski, jer su uspomene na tragediju bile previše bolne. Umrla je u Nici, a njeni ostaci su kasnije preneti u Srbiju, gde počivaju u porodičnoj kripti Karađorđevića.
Ova priča nije samo o jednoj princezi, već o veri, ljubavi i snazi da se preživi najmračniji period istorije. Jelena je bila duša svoje porodice, primer kako se može izdržati i ne pasti, čak i kada izgubiš sve. Ako mislite da su kraljevske priče uvek bajke, razmislite ponovo. Jelena Karađorđević je dokaz da je život ponekad najgora drama. A vi, šta mislite o njenoj sudbini? Da li je pravda ikada mogla biti zadovoljena? Bacite komentar, da vidimo ko još misli da je istorija ponekad brutalnija od fikcije!
