Тројчиндански сабор одржан у Подгорици пре шест година окупио је архијереје, свештенство, монаштво и верни народ који су се заклели да ће чувати и бранити светиње, цркве, манастире и гробове предака. Сабор је одржан у контексту противљења предлогу закона о слободи вероисповести који је сматран као акт усмерен против Српске православне цркве у Црној Гори. Митрополит Амфилохије је у беседи истакао важност љубави и јединства у борби против зла и подела, док је порука сабора упућена јавности да се законски предлог повуче и припреми нови у дијалогу са црквом и верским заједницама. Сабор је симбол отпора и завет за одбрану верских и културних права у Црној Гори.
Političke perspektive:
Levo: Левичарски извештаји наглашавају аспекте људских права и слободе вероисповести, истичући противљење закону као одбрану права мањина и критикујући приступ владе као дискриминаторски и политички мотивисан. Отпор цркве се често приказује као део ширег отпора национализму и ауторитаризму у Црној Гори.
Centar: Центристички извештаји пружају уравнотежен поглед, признајући бриге цркве око закона и намере владе да регулише верску имовину и права. Наглашавају потребу за дијалогом и правном јасноћом, препознајући историјски и културни значај цркве уз интерес државе за секуларну управу и правни поредак.
Desno: Десничарски наративи снажно подржавају став Српске православне цркве, приказујући закон као напад на верску слободу и српски културни идентитет у Црној Гори. Наглашавају улогу цркве као чуварке традиције и националног наслеђа, представљајући сабор као патриотски и духовни отпор државном прекорачењу и секуларизацији.
