Ukrajinska služba sigurnosti (SBU) izvela je treći napad na Krimski most, ključnu rusku transportnu rutu, nanoseći značajnu štetu njegovim podvodnim nosačima. Operacija je trajala nekoliko meseci i nije prouzrokovala civilne žrtve. Istovremeno, ruske snage su napale centar Sumja, što je rezultiralo žrtvama i povredama. Ukrajinski napadi su takođe izazvali nestanke struje u delovima teritorija pod ruskom kontrolom, posebno u Zaporižju i Hersonu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je da će Norveška pomoći Ukrajini da pokrije potencijalni deficit gasa vredan milijardu eura, što je deo šire podrške uključujući vojnu i humanitarnu pomoć. Norveška je rangirana kao jedna od vodećih zemalja po količini pomoći Ukrajini.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu otpornost i strateške napore Ukrajine u odbrani suvereniteta, naglašavajući uspešne napade na Krimski most kao udarac ruskoj vojnoj logistici. Takođe naglašavaju važnost međunarodne solidarnosti, posebno finansijske i energetske podrške Norveške, kao ključne za opstanak i otpor Ukrajine protiv ruske agresije.
Centar: Centristički izvori izveštavaju činjenice o ukrajinskim napadima na Krimski most i nastaloj šteti, kao i o aktuelnim sukobima uključujući ruske napade na ukrajinske gradove. Prikazuju podršku Norveške kao pragmatičnu i neophodnu meru za pomoć Ukrajini u upravljanju energetskim deficitom, fokusirajući se na humanitarne i ekonomske aspekte bez jakog političkog pristrasnosti.
Desno: Desno orijentisani mediji mogu se fokusirati na vojne aspekte ukrajinskih napada, prikazujući ih kao opravdane odbrambene akcije protiv ruske okupacije. Često ističu strateški značaj Krimskog mosta i uticaj njegove štete na ruske vojne kapacitete. Podrška Norveške se prikazuje kao deo šireg zapadnog napora da se suzbije ruska agresija i podrži suverenitet Ukrajine.
