Genocid u Srebrenici: Zašto Crna Gora i dalje okleva da prizna i obeleži 11. jul?
Da li je moguće da u 21. veku, u srcu Evrope, još uvek postoji otpor da se zvanično prizna i obeleži jedan od najstrašnijih zločina nakon Drugog svetskog rata? Tri nevladine organizacije u Crnoj Gori – Akcija ljudska prava (HRA), Centar za građansko obrazovanje (CGO) i Centar za mirovno i žensko obrazovanje Anima – jasno kažu: NE! I zahtevaju hitno utvrđivanje 11. jula kao zvaničnog Dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Genocid koji Evropa ne sme zaboraviti
Između 11. i 19. jula 1995. godine, pripadnici Vojske Republike Srpske sistematski su ubili oko 8.000 nenaoružanih Bošnjaka, muškaraca i dečaka, starosti od 14 do 70 godina. Među žrtvama je i beba rođena 13. jula iste godine, čije je telo ekshumirano iz masovne grobnice. Ovaj zločin je pravno utvrđen kao genocid od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), Međunarodnog suda pravde (MSP) i brojnih nacionalnih sudova širom Evrope.
Zašto Crna Gora još nije zvanično priznala ovaj dan?
Iako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija prošle godine usvojila rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, Crna Gora još uvek nije formalno usvojila ovaj datum kao zvanični Dan sećanja. Čak je i Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju o genocidu u Srebrenici 17. juna 2021. godine, ali bez konkretnih koraka za institucionalno obeležavanje.
Šokantni podaci o negiranju genocida
Istraživanja CGO iz januara ove godine pokazuju da čak 18,5% građana Crne Gore negira da se genocid u Srebrenici uopšte dogodio, dok je 16,5% uzdržano. Među mladima, oko 15% negira genocid, a 18,4% ne zna ili odbija da odgovori na pitanje o genocidu. Ovo je alarmantan pokazatelj nedostatka informisanosti i senzibiliteta prema kulturi sećanja.
Negiranje genocida nije samo neznanje – to je opasnost
Negiranje ili umanjivanje genocida nije samo pravno kažnjivo, već je i direktna uvreda žrtava i njihovih porodica. To je i pretnja miru i stabilnosti u regionu. Kultura sećanja i jasno distanciranje od ratnih zločina su temelj odgovornog društva koje poštuje vladavinu prava i ljudska prava.
Nevladine organizacije traže akciju – i to odmah!
HRA, CGO i Anima pozivaju nadležne institucije Crne Gore da hitno pokrenu proceduru za zvanično proglašenje 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Očekuju da se ovaj datum dostojanstveno obeleži u skladu sa međunarodnim standardima i domaćim obavezama. To bi bila jasna poruka posvećenosti istini, pravdi i kulturi sećanja.
Zašto je ovo važno za sve nas?
Zvanično obeležavanje ovog dana ne bi samo odalo počast žrtvama i pružilo podršku preživelima, već bi i pomoglo u borbi protiv opasnih narativa koji negiraju zločine. To je ključni korak ka obrazovanju mladih o opasnostima mržnje, nacionalizma i ratnih zločina, i ka obezbeđivanju trajnog mira u regionu.
Zaključak: Crna Gora na raskrsnici istorije
Da li će Crna Gora pokazati hrabrost i doslednost u odnosu na svoje međunarodne obaveze? Da li će konačno priznati i obeležiti 11. jul kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici? Ili će nastaviti da gura glavu u pesak dok se istina i pravda guraju pod tepih?
Ako imate mišljenje o tome, ili možda neki dobar vic o politici i sećanju, slobodno ga podelite – jer ovde se ne radi samo o prošlosti, već o budućnosti svih nas.
