Odbor guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) održava vanrednu sednicu u Beču kako bi raspravio posledice izraelskih vojnih napada na iranska nuklearna postrojenja. Sednicu je zatražio Iran, a podržale su je Rusija, Kina i Venecuela. Iran je pokušao da progura rezoluciju kojom bi se osudili izraelski napadi, ali zbog nedostatka potpore usvojen je blaži predlog sa elementima osude. Napadi su se dogodili u kontekstu zaoštrenih vojnih sukoba između Irana i Izraela. U okviru Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT), vojna sila nije legitimno sredstvo rešavanja nuklearnih sporova. Iran traži međunarodnu osudu izraelskih napada, ali zbog trenutne geopolitičke situacije takav ishod deluje malo verovatno. Ostaje neizvesno da li će sednica dovesti do pomaka ka prekidu vatre.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu potrebu za diplomatskim rešenjima i kritikuju izraelske vojne akcije kao agresivne i destabilizujuće. Naglašavaju iranski poziv na međunarodnu osudu i prikazuju napade kao kršenje međunarodnog prava i suvereniteta. Narativ često ističe važnost mirnog rešavanja sukoba i opasnosti od eskalacije vojnih sukoba na Bliskom istoku.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama sa sastanka IAEA i geopolitičkom kontekstu na uravnotežen način, navodeći stavove Irana, Izraela i drugih međunarodnih aktera. Fokusiraju se na proceduralne aspekte odgovora IAEA i izazove u postizanju konsenzusa o osudi napada. Narativ je neutralan, naglašavajući složenost situacije i malu verovatnoću brzog rešenja.
Desno: Desno orijentisani mediji ističu bezbednosne razloge Izraela i prikazuju napade kao odbrambene mere protiv iranskih nuklearnih pretnji. Mogu umanjivati ili opravdavati vojne akcije kao neophodne za sprečavanje širenja nuklearnog oružja i zaštitu regionalne stabilnosti. Narativ često dovodi u pitanje iranske namere i prikazuje sastanak IAEA kao pod uticajem zemalja koje su naklonjene Iranu.
