U noći između 21. i 22. juna, SAD su izvele šokantan vojni udar na tri podzemna nuklearna postrojenja u Iranu, koristeći sedam B2 stealth bombardera koji su ispalili 14 masivnih bunker-buster bombi, uz dodatnih nekoliko desetina Tomahawk krstarećih raketa lansiranih sa američkih podmornica. Ova operacija, nazvana “Midnight Hammer”, imala je za cilj da potpuno uništi ključne objekte iranskog nuklearnog programa. Dok je Pentagon tvrdio da su udari možda samo odložili iranski nuklearni program za nekoliko meseci, direktor CIA John Ratcliffe je saopštio da su postrojenja ozbiljno oštećena i da će im trebati godine da se obnove. Ova procena je potkrepljena izraelskom obaveštajnom koordinacijom, što je dodatno ojačalo tvrdnje Bele kuće o strateškom značaju napada.
Reakcije u Teheranu bile su besne i nacionalističke. Iranski parlament je jednoglasno prekinuo saradnju sa IAEA, nazivajući američki napad varvarskim kršenjem međunarodnog prava. Iranska revolucionarna garda je odgovorila kontrolisanim raketnim napadom na američku bazu Al Udeid u Kataru, pri čemu je šest raketa pogodilo cilj, dok su ostale presretnute, bez žrtava. Irački kabinet je saopštio da su američke baze u Iraku pogođene dodatnim dron napadima, što ukazuje na nastavak iranske strategije indirektne konfrontacije.
Međunarodna zajednica je podeljena. Ujedinjene nacije su održale vanredni sastanak Saveta bezbednosti, gde je generalni sekretar Guterres upozorio na opasnost eskalacije i pozvao na smirenje i dijalog. NATO je pohvalio američku odluku, dok su evropske države izrazile zabrinutost zbog mogućeg narušavanja nuklearnog poretka. Tramp je iskoristio ovaj udar kao politički kapital, jačajući svoj imidž odlučnog lidera, ali je Kongres ostao podeljen, sa zahtevima za saslušanja i kritikama zbog izostanka zakonskih procedura.
Ovaj napad šalje snažan signal svetskim silama, posebno Kini i Rusiji, koje su pozvane na uzdržanost. Iran je implicitno postavio blokadu Ormuskog moreuza kao crvenu liniju za SAD. Rusija, suočena sa ratom u Ukrajini i smanjenim izvoznim kapacitetima, pažljivo prati situaciju, dok Iran zbog sankcija nije dobio napredne ruske sisteme protivvazdušne odbrane, što je sada veliki hendikep. Ovaj udar označava početak Trampove verzije realpolitike, sa nepredvidivim potezima koji će oblikovati Bliski istok i globalnu geopolitičku ravnotežu u godinama koje dolaze.
Ako želite da se uključite u ovu vatrenu debatu, bacite neki komentar ili podelite svoje mišljenje – ko zna, možda baš vi otkrijete sledeći geopolitički zaplet!
