Vidovdan je prošao, ali srpska politička scena i dalje je u totalnom haosu! Tri dana nakon Vidovdana, umesto da se stvari smire, ulice su zakrčene, blokade niču kao pečurke posle kiše, a mentalna blokada je potpuna. Srpska politika izgleda kao da je zaglavljena u vremenu, sa nacionalizmom koji se deli na “dobar” i “loš”, a svi se prave da ne vide da je to samo dimna zavesa za Vučićev monopol. Sećanja na sedamdesete i pokušaje reformi iznutra sada deluju kao loša šala, jer su mnogi od tih reformatora završili u rukama raznih nacionalističkih vođa. Demokratizacija? Oslobađanje medija? Ma dajte, realnost je da će nas verovatno spasiti samo “čvrsta ruka” – ili ćemo još dugo plivati u ovom Dunavu ludila i besmisla. Sve strane u sukobu samo pomažu jedna drugoj da odlože krizu, a narod je dezorijentisan i raspamećen. Filozofija Ludviga Vitgenštajna možda najbolje opisuje situaciju: nije tačno da nema ničeg izvesnog, ali ako vam amputiraju ruku, druga neće izrasti. Tako i sa demokratijom u Srbiji – ostaje samo nada da će ta “demokratska ruka” ipak nekad izrasti, iako je nikad nismo ni imali. Ako volite gledati politički cirkus i imate šta da kažete, slobodno se uključite u raspravu – možda zajedno pronađemo izlaz iz ovog haosa!
