Kultura je kapital, ali bez kapitala nema kulture! Ovo nije samo floskula, već gorka realnost koju nam je brutalno otvorio oči multimedijalni umetnik Vuk Vidor. Dok svet juri ka digitalizaciji i vescarontačkoj inteligenciji, Vidor nas podseća da prava umetnost, ona sa dušom, ne može biti zamenjena algoritmima i mašinama.
Umetnik koji je obeležio 20 godina stvaralaštva sa stotinama slika, crteža i skulptura, jasno poručuje: slikarstvo nije profesija, već životni izbor. I dok se u Srbiji sjajni umetnici guše u sivim zonama bez sistema i podrške, svet ih ne vidi jer nemamo mehanizme da ih predstavimo.
Vidor ne štedi kritike ni na račun savremenih francuskih intelektualaca, ni na račun globalnih moćnika poput Bil Gejtsa ili Ursule fon der Lejen, koje smatra korumpiranim i opasnim. On upozorava na polarizaciju društva, manipulacije i opasne distopijske trendove koji se polako uvlače u naše živote.
Pariz, nekada kulturna prestonica, danas je samo prazna fasada, dok Francuska ne ceni svoje umetnike. Srbija, sa druge strane, ima potencijal, ali ga ne koristi. Vidor predlaže konkretne mere: poreske olakšice, zakone, aktivaciju praznih industrijskih prostora za umetničke centre.
I dok se svet menja, a tehnologija napreduje, Vidor nas podseća da vescarontačka inteligencija ne može da uhvati grešku, nesavršenost i dušu umetničkog dela. Ako umetnost izgubi lični izraz, postaje samo manipulacija mase.
Umetnost nije magla koja se prodaje, već je most između ličnog i univerzalnog. Ako vam se čini da kultura u Srbiji stagnira, možda je vreme da čujete šta Vuk Vidor ima da kaže. A vi, šta mislite? Da li je umetnost zaista mrtva bez kapitala, ili je to samo izgovor za nečinjenje? Bacite komentar, neka se čuje glas umetnosti!
