Glavni članak i povezani izvori izveštavaju o slabljenju moći iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija, naročito nakon gubitka ključnih vojnih savetnika u izraelskim napadima. Izraelsko-iranski sukob eskalira, sa izraelskim vazdušnim udarima na iranske vojne i nuklearne ciljeve i iranskim raketnim odgovorima. Američki predsednik Donald Tramp je navodno stavio veto na izraelski plan likvidacije Hameneija, dok izraelski premijer Netanyahu demantuje takve planove. Hamenei je prikazan kao oprezan i tvrdoglav vođa, fokusiran na opstanak režima, sa sinom Modžtabom koji polako dobija na moći. Izveštaji ukazuju na unutrašnje izazove u iranskom režimu i regionalne posledice sukoba. Izveštaji se razlikuju u tonu i naglascima, od analize unutrašnje moći Hameneija do geopolitičkih implikacija sukoba.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori naglašavaju unutrašnje borbe i slabljenje moći ajatolaha Hameneija, ističući ljudsku cenu sukoba i kritikujući militarističke politike Irana i Izraela. Fokusiraju se na uticaj sankcija i patnju običnih Iranaca, prikazujući Hameneija kao represivnog vođu čiji je režim ugrožen unutrašnjim i spoljnim pritiscima.
Centar: Centristički izvori pružaju uravnotežen prikaz, izveštavajući o vojnim događajima i političkim manevrima bez jakog pristrasnosti. Ističu strateške kalkulacije Hameneija i izraelske vlade, ulogu SAD u posredovanju i regionalne bezbednosne implikacije. Predstavljaju činjenice o napadima, odmazdama i izjavama svih strana, sa ciljem objektivnog pregleda.
Desno: Desno orijentisani izvori fokusiraju se na pretnju koju Iran pod Hameneijem predstavlja, naglašavajući opasnost od iranskih nuklearnih ambicija i militantnih saveznika. Ističu izraelske odbrambene i ofanzivne akcije kao neophodne za zaštitu regionalne i globalne bezbednosti. Trampov veto prikazuju kao stratešku odluku za izbegavanje šireg sukoba, dok je Hamenei prikazan kao tvrdi autoritarni vođa čije uklanjanje bi donelo mir.
