Ratni zločinci i Vučićeva politika: Zašto Srbija i dalje negira genocid?
Dobrodošli u srpsku verziju vremenske petlje iz pakla! Dok svet obeležava 30 godina od genocida u Srebrenici, Srbija i dalje igra istu staru igru: relativizacija, negiranje i glorifikacija ratnih zločinaca. Da, dobro ste pročitali. Ratni zločinac Vojislav Šešelj, osuđen pred Haškim tribunalom, i dalje je omiljeni gost režimskih medija u Srbiji. Njegove pretnje i govor mržnje nisu nestali – samo su dobili novi, politički šminkerski sloj.
Šešelj i Vučić: Dva lica iste medalje
Vojislav Šešelj, poznat po svojim ratnim zločinima i haškoj presudi, i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, možda nisu u istoj stranci, ali dele isti stav prema događajima iz 1990-ih. Dok studenti mesecima protestuju protiv Vučićevog autokratskog režima, Šešelj najavljuje “proslavu” 30 godina “oslobođenja” Srebrenice – što je eufemizam za ulazak generala Ratka Mladića, osuđenog za genocid, u to mesto. Vučić, sa druge strane, koristi manipulaciju i laži da bi optužio studente da žele da proglase ceo srpski narod genocidnim, što je apsurd i uvreda za zdrav razum.
Genocid u Srebrenici: Sudski dokazana činjenica, ali ne i u Srbiji
Genocid u Srebrenici, gde je ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, pravosnažno je utvrđen od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Ipak, u Srbiji se ta činjenica i dalje negira ili relativizuje. Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić otvoreno tvrdi da se u Srebrenici nije dogodio genocid, već “užasan ratni zločin” – kao da to menja suštinu strašnog zločina.
Zašto je suočavanje sa prošlošću toliko teško?
Teško je suočiti se sa sopstvenim greškama, posebno kada su one kolektivne i strašne. Ali još je teže kada politički lideri i mediji guraju narode u poricanje i zaborav. Srbija je zarobljena u začaranom krugu: glorifikacija ratnih zločinaca, negiranje genocida i manipulacija istinom služe kao oruđe za održavanje vlasti i nacionalističke politike.
Međunarodna zajednica i regionalni akteri
Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović upozorava da ignorisanje pravde i nepoštovanje međunarodnog prava nosi opasnost ponavljanja tragedija iz 90-ih. Memorijalni centar u Potočarima svake godine prima nove žrtve genocida, a broj ukopanih je već 6.000. Međutim, politička volja u regionu i dalje izostaje kada je reč o pravdi i pomirenju.
Šta dalje?
Dok Srbija i dalje igra igru negiranja i relativizacije, svet gleda i podseća. Da li će jednog dana srpsko društvo imati hrabrosti da se suoči sa svojom prošlošću? Ili će nastaviti da se skriva iza laži i mitova?
Ako ste mislili da je ovo samo još jedna dosadna politička priča, razmislite ponovo. Ovo je priča o tome kako se istina može izobličiti, kako se zločini mogu opravdati, i kako se generacije mogu zarobiti u lažima. A vi? Koju stranu birate?
Podelite svoje mišljenje, ili samo bacite neki sarkastični komentar – jer ovde, u ovoj drami, svi smo glumci i publika u isto vreme.
