Zašto odrasla deca izbegavaju roditelje? Psiholog razotkriva istinu!
Da li ste se ikada zapitali zašto vam odrasla deca ne odgovaraju na poruke ili vam šalju samo kratke, površne odgovore? Niste sami! Mnogi roditelji osećaju se povređeno i zbunjeno, ali psiholog Jeffrey Bernstein ima drugačiji pogled na celu stvar.
Nije stvar u tome da deca ne mare
Bernstein tvrdi da smanjena komunikacija ne znači da deca prestaju da vas vole ili da im nije stalo. Naprotiv, često je to znak da se deca štite. Kada donose životne odluke sa kojima roditelji nisu saglasni, deca se povlače da bi se zaštitila od pritiska, osude ili emocionalne ucene – čak i ako roditelji to ne nameravaju.
Roditelji često greše u proceni
Mnogi roditelji misle da ih deca kažnjavaju ćutanjem, ali zapravo deca pokušavaju da sačuvaju svoj mir. Čak i kada roditelji žele da pomognu, zaboravljaju koliko je važno da deca sama nauče iz svojih grešaka. Bernstein ističe da roditelji često šalju poruke pune teskobe, a ne prave povezanosti.
Poruke koje guše, a ne povezuju
Poruke poput “Nisam te dugo čuo, jesi li dobro?” ili “Jesam li nešto pogrešno uradio?” mogu delovati kao emocionalni pritisak. Ako se dete oseća nevidjeno, neslušano ili zanemareno, verovatno će se još više povući.
Kako komunicirati bez pritiska?
Bernstein savetuje da umesto dubokih pitanja i pokušaja ozbiljnih razgovora, roditelji šalju poruke pune blage znatiželje. Na primer, “Danas sam mislio na tebe” ili “Pitao sam se kako si” mogu povećati osećaj povezanosti, čak i ako dete ne odgovori odmah.
Izgradnja poverenja je ključ
Umesto da forsirate razgovore, gradite poverenje i smirenu povezanost. To je jedini način da se komunikacija vrati na pravi put.
Zaključak
Dakle, sledeći put kada vam odraslo dete ne odgovori, setite se – možda nije stvar u vama, već u njihovoj potrebi da se zaštite. I možda je vreme da promenite način na koji komunicirate. A vi, imate li vi neku „genijalnu“ poruku koja je samo dodatno udaljila vašu decu? Podelite u komentarima, da se svi zajedno nasmejemo ili zapitamo!
