Sve veći broj mladih ljudi u Srbiji ostaje da živi sa roditeljima i nakon 30. godine, što je promena u odnosu na ranije generacije. Razlozi za to su višestruki: ekonomska nesigurnost, tradicionalni porodični modeli, kasnije stupanje u brak i formiranje sopstvene porodice, kao i bliski odnosi unutar porodice. Psiholozi i sociolozi ističu da je kod nas deca često prezaštićena i da postoji snažna povezanost i empatija unutar porodice, što nije slučaj u nekim zapadnim zemljama gde mladi ranije napuštaju roditeljski dom. Ekonomski faktori, poput nezaposlenosti mladih i finansijske zavisnosti od roditelja, dodatno produžavaju ostanak u porodičnom domu. Iako je samostalnost važna, mnogi mladi i roditelji vide zajednički život kao podršku i sigurnost u teškim životnim okolnostima.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori naglašavaju ekonomske izazove sa kojima se suočavaju mladi, poput nezaposlenosti, niskih plata i nedostupnosti stanova, kao glavne razloge odlaganja samostalnosti. Ističu potrebu za socijalnim politikama koje podržavaju zapošljavanje mladih i pristupačno stanovanje. Narativ često uključuje kritiku neoliberalnih ekonomskih politika koje pogoršavaju nesigurnost mladih.
Centar: Centristički izvori predstavljaju uravnotežen pogled, priznajući i ekonomske faktore i kulturne/tradicionalne porodične vrednosti koje doprinose tome da mladi duže ostaju sa roditeljima. Diskutuju o promenama društvenih normi u vezi sa porodicom i samostalnošću, kao i praktične koristi višegeneracijskog života. Fokus je na razumevanju fenomena bez jakog ideološkog naboja.
Desno: Desno orijentisani izvori često naglašavaju tradicionalne porodične vrednosti i kulturne faktore, prikazujući produženi zajednički život kao znak snažnih porodičnih veza i sistema podrške. Takođe ističu ličnu odgovornost i važnost da mladi na kraju postanu samostalni. Ekonomski faktori su priznati, ali često predstavljeni kao sekundarni u odnosu na kulturne i moralne razloge.
