Dvoje devetnaestogodišnjaka postali su roditelji, ali su zbog svoje mladosti izgubili podršku svojih porodica. U poslednjim decenijama primećuje se trend odlaganja roditeljstva u Srbiji i širom zapadnog sveta, gde ljudi sve češće postaju roditelji u kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama zbog obrazovanja, karijere i ličnog razvoja. Međutim, društvo često kritikuje i prerano i kasno roditeljstvo. Primer mladog para izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama, gde su roditelji odbili da razgovaraju sa njima smatrajući ih premladima. Ipak, mladi su dobili mnogo podrške od drugih ljudi koji su delili slične priče i ohrabrivali ih. Ova situacija ukazuje na to da pravo vreme za roditeljstvo nije univerzalno, već zavisi od spremnosti, zrelosti i podrške okoline.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu društvene pritiske i stigmatizaciju sa kojom se suočavaju mladi roditelji, naglašavajući važnost sistema podrške i osporavajući tradicionalne norme o ‘pravom’ vremenu za roditeljstvo. Fokusiraju se na lične priče otpornosti i podrške zajednice koja kontrira odbacivanju od strane porodice.
Centar: Centristički izvori prikazuju uravnotežen pogled, priznajući trend odlaganja roditeljstva u savremenom društvu, dok istovremeno prepoznaju izazove sa kojima se suočavaju mladi roditelji. Diskutuju o društvenoj debati oko odgovarajućeg vremena za rađanje dece i naglašavaju važnost zrelosti i spremnosti, a ne samo godina.
Desno: Desno orijentisane perspektive često naglašavaju tradicionalne porodične vrednosti i mogu kritikovati rano roditeljstvo kao neodgovorno. Ističu važnost porodične podrške i mogu se fokusirati na posledice ranog roditeljstva, ponekad naglašavajući ličnu odgovornost i moguće društvene izazove.
