Zlatko Saračević: Poslednji Pozdrav Legende Koja Je Ostavila Rukomet Bez Reči
Zlatko Saračević, legendarni hrvatski rukometaš i trener, preminuo je iznenada pre četiri godine, 21. februara, u 60. godini života. Njegov odlazak bio je šok za rukometni svet, a poslednji trenuci na terenu ostali su zauvek urezani u sećanje svih ljubitelja sporta.
Saračević je tog dana bio na utakmici rukometašica Podravke Vegete i Lokomotive iz Zagreba. Podravkašice su slavile važnu pobedu koja ih je približila naslovu hrvatskih prvakinja. Snimak sa YouTube kanala Hrvatskog rukometnog saveza prikazuje trenutak kada je Saračević poslednji put napustio teren – popravio je ovratnik na majici, pozdravio svoje „cure“ koje su slavile i otišao iz dvorane, iz koje se više nikada nije vratio.
Ubrzo nakon izlaska iz dvorane, Saračeviću je pozlilo. Trenerica vratarki, Barbara Stančin, odmah je pozvala hitnu pomoć. S obzirom na blizinu koprivničke gimnazijske dvorane, pomoć je stigla brzo, a Saračević je prebačen na hitni odeljak Opšte bolnice dr. Tomislav Bardek. Lekari su ga reanimirali oko 40 minuta, ali nažalost, nisu uspeli da ga spasu.
Rođen 5. januara 1961. godine u Banjoj Luci, Saračević je započeo profesionalnu karijeru u Borcu iz Banje Luke, gde je bio jedan od najboljih igrača Jugoslavije tokom osamdesetih godina. Nakon deset godina u Borcu, prešao je u RK Medveščak, sa kojim je osvojio Kup Jugoslavije. Kasnije je igrao u Francuskoj, gde je dva puta osvojio ligu i tri puta bio najbolji strelac.
Vratio se u Zagreb gde je igrao za Badel, a poslednje sezone igračke karijere proveo je u Veszpremu i Zametu, gde je i započeo trenersku karijeru. Kao reprezentativac Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj 1986. godine i bronzu na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine. Sa reprezentacijom Hrvatske osvojio je zlato na Mediteranskim igrama 1993. godine, bronzu na Evropskom prvenstvu 1994. i srebro na Svetskom prvenstvu 1995. godine. Najveći uspeh ostvario je kao olimpijski pobednik u Atlanti 1996. godine, za šta je dobio državnu nagradu Šport Franjo Bučar.
Saračević nije bio samo vrhunski sportista, već i simbol hrabrosti, posvećenosti i ljubavi prema rukometu. Njegov poslednji pozdrav na terenu, dok je popravljao ovratnik i pozdravljao svoje igračice, ostaje večna slika čoveka koji je živeo za sport.
Njegova smrt ostavila je prazninu u srcima mnogih, ali i podsetnik koliko je život krhak i nepredvidiv. Saračević će zauvek ostati urezan u istoriji rukometa kao legenda koja je svojim delima i karakterom inspirisala generacije.
Ako imate neku priču ili sećanje na Zlatka, slobodno podelite – možda baš vaša anegdota osvetli još jedan deo života ovog velikana. Ko zna, možda je vreme da se svi zajedno setimo kako je jedan čovek mogao promeniti igru i srca ljudi zauvek.
Ne zaboravimo legende, jer one su stubovi sporta i života!
